Самостална изложба слика „Мурмур“ аутора Милана Кацевског, отворена je у четвртак 30. марта у Галерији `73 (Пожешка 83 а, Баново Брдо).

Кацевски Милан, рођен 1982. године у Београду. Факултет ликовних уметности уписује 2016. године, одсек – сликарство, у класи Миливоја Павловића, а од треће године студија наставља у класи професора Бранка Раковића. 2020. године завршава основне и мастер академске студије код истог ментора. 2021. постаје члан УЛУС-а и уписује докторске студије на Факултету ликовних уметности. Добитник је Велике награда “Риста и Бета Вукановић” за сликарство, Факултета ликовних уметности за 2021. годину.

Пејзажи које сликам нису само топографска представа неког предела. Они су порука без речи. Позив у непознато и мрачно. У свом сликарству се нисам бавио великим идејама и социјалним коментарима, вец сам се трудио да искажем и додирнем у другима оно што је људско и примално у свакоме, тугу, сету, усамљеност, то шта се не може речима прецизно и комплетно описати, јер иде испод речи у невербалне, емотивне делове бића. Делове којих смо највише свесни сами, одвојени од дистракција свакодневнице и окренути у себе. Зато бирам мрачне призоре шума, јер осећам да је човек у њима највише и најмање то шта јесте, сам и повезан са природом из које је настао. У таквом окружењу ја стварам своје призоре, где користим универзалну естетику природе на свој начин, стварајући неку сопствену, као одраз природе у мени, односно одраз мене кроз природу. То радим и са одредјивањем композиције и бирањем предложака за оно шта желим да представим, као и са самим начином сликања. Мој приступ је доста детаљан, али није хиперреалистичан, већ је сваки детаљ стилизован и ликовно обрађен, стварајући целине и пределе који одишу мојим сензибилитетом.

При сликању користим своју, обично сведену палету боја и црне, која мени није само одсуство свих боја, већ је и мрак и све шта се налази у њему, неизрециво и несагледиво у нама. Она је и негативан простор спреман да се испуни оним који га посматра и начин да се нагласе драматичност слике и емоције које сликар жели да искаже..

Све су моје слике радђене у техници уље на платну, коју сам доста технолошки истраживао јер ми је због својих особина пријала и за мој начин рада и за формате које обично користим, и волео би да мислим да у свом раду користим стару сликарску технику, која ми прија и стару сликарску тематику, која ме надахњује, на неки свој начин. Углавном су у питању слике већег формата. То сам радио из порива да створим слике које ће својом величином обухватити и увлачити у себе, у свет таме, самоће и интроспекције. Желео сам да материјализујем симболичне пределе из себе у што већем формату, да би неопозиво стајали реални, у пуној величини, на само један искорак од посматрача. Да је довољан најмањи напор да се посматрач препусти слици.