У оквиру регионалне културне сарадње, Галерија `73 ће од уторка 28. октобра у простору галерије Српског културног центра у Пули представити најновији циклус слика наше угледне и светски признате уметнице Мирјане Мире Маодуш.

Изложбу која се приређује у Пули, Мира Маодуш која је деценијама свој опус стварала и представљала између Париза и Токија, посветила је песми "Разговор (Са увученом српском заставом у мађистрату новосадском)", Лазе Костића, њеним славним стиховима: "Заставо моја, заставо тројна,/ свијено срце народа бојна,/ зар већ у твојим бојама спава/ црвена крвца и крвца плава?/ О чему сниваш кад се не њијаш?"

И управо тим делима се представља у недавно обновљеном Српском културном центру у Истри. И на овим платнима, присутан је њен јединствени ликовни израз, чији неодвојив део су ћирилична слова.

Поставка се реализује као део регионалне размене Галерије `73 и Српског културног центра из Пуле.

Ова година нам је посебна, јер се у тој препознатљивости померају границе у смеру умрежавања уметника и нових простора у региону. Круг у коме се налазе разноврсне галеријске активности је широк. Повлачењем нити сусретања указује се на безграничне могућности – истакла је Мирела Пудар, додајући да ће дела Мире Маодуш, у Пули бити изложена до краја новембра.

- Носећи у себи дар и одговорност за одабирање најстаријег корења, најстаријих завета и знамења, најдубљих духовних спона, определила се за ћирилицу, тајну саборности братских словенских народа - истиче Весна Башић, ауторка текста за каталог у коме се наводи:

... „тај тихи словни бруј пчела са смиља и босиља у Лици, Теслином и њеном прапочелу, проноси свеплодно једногласје земаљским шаром, да посведочи господство, моћ и генијалност најблиставијег Србина и грађанина света. Из тог је истог народног и родољубивог пчелињака и Мира Маодуш. То је њена тачка ослонца. Отуда и њен таленат за уметност и снага у животу. Тај њен лички, епски, витешки предак, у њеном је духу и даху“ - закључује Весна Башић.

- За Миру, свако слово је знамен који има духовни смисао и по(р)уку. Зато није могла своје надахнуће обезбедити на тврђем, а узвишенијем месту. Ћирилица је наше богослужбено писмо, вертикала српског духовног, културног и историјског идентитета.

 

Изложба ће трајати до 20. новембра 2025. г.