У славу уметности, чувању историјског памћења и грађењу заједничке културне баштине српског и словачког народа.
Изложбом „Словачке четкице“ - аутопортрети словачких сликара, биће свечано отворена манифестација Дани словачке културе, која се традиционално организује у Галерији `73. Свечано отварање је у четвртак 11. јуна у 19 часова у Галерији `73 (Пожешка 83 а). Изложба се реализује у сарадњи са Амбасадом Словачке Републике у Београду, Музејом Војтеха Лoфлера из Кошица и Галерије `73.
Актуелна изложба представља словачке ликовне уметнике од међуратног периода па све до осамдесетих година 20. века, када је формирање изворне Лöффлерове збирке постепено завршено. Пројекат нема амбицију да представи словачку ликовну уметност у свој њеној ширини и жанровској разноврсности. Фокусиран је на феномен аутопортрета – жанр који се у Словачкој ретко када целовито тематски обрађује.
По обиму интимна, али по квалитету репрезентативна колекција представља у Београд ауторе средњоевропског значаја (нпр. Eugen Zmeták, Július Jakoby, Ľudovít Čordák), као и истакнута имена словачке послератне генерације (Ladislav Čemický, Ján Nemčík, Edita Spannerová, Alexander Eckerdt, Július Szabó). У избору нису изостављени ни представници Кошичке модерне и Крóнове школе (Konštantín Bauer, Július Collinásy, Ľudovít Feld), као ни упечатљиве личности надолазеће генерације седамдесетих и осамдесетих година (Jozef Kornucik, Dušan Pončák, Milan Čičvák, Ivan Ďurišin, Štefan Roskoványi). Избор обухвата и његове блиске пријатеље (Anna Grossová, Jozef Hegyesy, Štefan Filep), као и аутопортрет самог колекционара – Војтехa Лöффлера.
Манифестација „Дани словачке културе“ у Галерији ’73 ове године доноси посебну причу о дубоким културним и уметничким везама између словачког и српског народа. У средишту те приче налази се име Кирила Кутлика, словачког сликара чији је визионарски рад пре тачно тринаест деценија поставио темељ институционалног ликовног образовања у Србији.
Кирил Кутлик, родом из словачке породице са богатом традицијом, школован на престижним академијама у Прагу и Минхену, препознао је потребу Београда за сопственим уметничким језгром, где је упознао бројне талентоване младе уметнике који су желели да се кроз институционално образовање доказују у сопственом уметничком изразу. Препознавши њихове таленте Кутлик је 5. септембра 1895. године у Београду покренуо иницијативу да се на адреси Косанчићев венац на броју 22. отвори Прва цртачка и сликарска школа. Ова школа није била само образовна станица, већ и центар српске модерне. Уметничко стваралаштво ученика попут Надежде Петровић, Боривоја Стевановића, Драгомира Глишића и Косте Миличевића ће касније дефинисати српску уметност 20. века. Кутлик је у својим ученицима препознао искру модернизма. Кутликов живот и рад у Београду прекинути су прерано. Умро је 1900. године, у 31. години живота, оставивши иза себе тек започету мисију. Међутим, пламен који је упалио није се угасио. Његову школу наставили су да воде Ристо и Бета Вукановић. Свој наставак ова школа имаће у Уметничкој школи, а потом и данашњем Факултету ликовних уметности у Београду.
Овогодишња изложба „Словачке четкице“ из збирке Војтеха Лофлера из Кошица потврђује да уметничка размена, започета Кутликовим доласком у Београд пре тринаест деценија, и даље живи, расте и отвара нове просторе за сарадњу.
Војтех Лофлер био је један од најзначајнијих и најутицајнијих словачких вајара 20. века. Рођен је 16. априла 1906. године у Кошицама, Словачка. Вајарством је почео да се бави 1923. године. Касније је усавршавао свој таленат на студијским путовањима у великим уметничким центрима попут Прага, Будимпеште, Париза и Лондона. Лофлер је био познат по томе што је финансијски помагао младе уметнике, обезбеђивао им простор за рад и откупљивао њихова дела . На тај начин је настала богата збирка аутопортрета. Музеј Војтеха Лофлера основан је 17. децембра 1993. године. Институцију је утемељила градска општина Кошице - Стари Град која брине о уметничкој заоставштини свог великана баштинећи богату уметничку збирку.
“Гледајући портрете знаменитих Словака у истом простору у којем славимо сећање на Прву цртачку и сликарску школу, сведочимо јединственом културном кругу. Кошице- Братислава- Београд, Србија и Словачка, поново се сусрећу тамо где су везе најчвршће – у слављењу уметности, чувању историјског памћења и грађењу заједничке културне баштине, изјавила је Мирела Пудар директорка Галерије 73.