„Деменција: изазови, потребе и модели подршке у заједници“ назив је трибине која је одржана у сали Градске општине Чукарица. Трибину о овој значајној теми, организовала су удружења „Хлеб живота“ и „Хуманас“, а уз подшку Градске општине Чукарица.
На почетку скупа наступили су чланови певачког ансамбла Удружења „Хлеб живота“, а потом је у име Градске општине Чукарица присутне поздравио члан Већа Александар Јоксимовић.
Коодинаторка за јавно здравље, социјалну заштиту и права инвалида Нада Јелић захвалила је учесницима и предавачима подсетивши на важност превенције и информисање о узроцима, симптомима и последицама овог обољења, болести савременог човечанства. Она је, oвом приликом, информисала присутне о бесплатним програмима за старије суграђане које организује Градска општина Чукарица са жељом да допринесе квалитетном животу својих суграђана у трећем добу. Реч је о бесплатним једнодневним излетима, креативним радионицама, програму хидрокинези терапија, дружењу у просторијама клубова за старије, о едукацијама о интернет преварама у сарадњи са МУП-ом.
Стручни предавачи трибине били су проф. др Александра Милићевић Калашић из Градског завода за геронтологију, специјалиста психијатрије др Љубица Видић и шеф кабинета за треће доба Института за ментално здравље, мр Надежда Сатарић из удружења Амити за борбу протива Алцхајмерове болести и СУАБ, андрагошкиња Љиљана Несторовић из Удружења „Хлеб живота“, Наташа Тодоровић, мастер јавног здравља из Црвеног крста Србије и Горица Младеновић, дефектолог сурдолог.
О деменцији као друштвеном изазову и последицама ове болести, како на појединца тако и на породицу и најближе окружење, говорила је проф. др Александра Милићевић Калашић из Градског завода за геронтологију и предавач Факултета за комуникацију и медије, која је истакла да је реч о обољењу које карактерише неповратан пад когнитивних функција.
„То је системска болест јер укључује и породицу, без чије подршке оболели временом не може да функционише. Зато је неопходно рано препознати симптоме и започети терапију која ће успорити губљење основних животних функција“, нагласила је др Милићевић Калашић.
Болест води до заборава хода, самозбрињавања и ако се на време препозна, рана терапија може значајно да успори ток болест, истакнуто је на трибини.
Др Љубица Видић, специјалиста психијатрије, шеф кабинета за треће доба Института за ментално здравље говорила је о проблемима неговатеља лица оболелих од деменције, истичући да ова прогресивна болест оптерећује целу породицу, а посебно оне који брину о оболелом члану породице, јер је њима потребна константна нега. Подаци показују да након четири године неге, готово сваки четврти неговатељ постаје психијатријски пацијент и зато је и њима потребна подршка, додала је др Видић.
О подршци неговатељима у друштву говорила је мр Надежда Сатарић из Удружења Амити, СУАБ, која је истакла да је социјална брига важна и да укључује потребу за предах смештајем, флексибилним радним временом неговатеља који брину о оболелом члану породице, као и потребу за едукацијом о правима коју као неговатељи могу да остваре и мало се растерете свакодневне бриге за свог ближњег. Она је указала на рад удружења које волонтерски у последњих пет година пружа подршку лицима оболелим од деменције и њиховим неговатељима , а кроз чије групе за подршку је до данас прошло 670 лица.
Слично искуство има и организација „Хлеб живота“, која кроз едукативне, психолошке и музичке радионице помаже суграђанима да умање утицај ове болести како на оболеле, тако и на њихово окружење, а о чему је говорила андрагошкиња Љиљана Несторовић. Ове услуге су бесплатне и укључују рад стручних лица психијатара, андрагога, радних терапеута.
Болест је повезана и са губитком слуха, те је посебан сегмент посвећен очувању доброг слуха као значајном фактору очувања менталног здравља. 
