Изложбом графика и цртежа Михала Кираља (1955-1995) синоћ је свечано отворена манифестација Дани словачке културе која се, традиционално, већ девету годину заредом организује у Галерији `73. Цртежи и графике сачињавају основу поставке изложбе којом се обележава седамдесет година од рођења и тридесет година од смрти Михала Кираља, изузетног и незамењивог уметника који је дао велики допринос у афирмацији словачке културе у Србији.

Изложбу „Сећање на Михала Кираља (1955-1995)“, свечано је отворио Михал Павук, амбасадор Републике Словачке у Београду. Навео је да ће Амбасада Словачке увек бити отворена за будућу сарадњу којом се јачају и унапређују везе два пријатељска народа.

Председник Градске општине Чукарица Никола Аритоновић подсетио је да се оваквим манифестацијама, којима је општина покровитељ, отвара простор за трајни културни дијалог, размену и преплет уметничких пракси између наших земаља.

„Верујем да између наше земље и Словачке постоји још доста простора за ширење сардње и јачање културних веза“, истакао је Аритоновић.

Присутне званице у име домаћина поздравила је директорка Галерије `73 Мирела Пудар која је истакла вишеструки значај ове изложбе и захвалила на подршци Амбасади Словачке у дипломатској културној мисији Галерије `73 која се реализује последњих година.

Отварању изложбе „Сећање на Михала Кираља (1955-1995)“ присуствовали су начелник Општинске управе Филип Стојкановић и чланица Општинског већа Јелена Милосављевић.

У музичком делу програма наступио је сопран Немања Црнатовић.

Михал Кираљ, академски сликар–графичар, ликовни педагог, графички и ликовни уредник словачких часописа и књига у Србији, илустратор јединог дечијег часописа на словачком језику у Србији – Зорњичка, рођен је у традиционалном образовном и културном центру војвођанских Словака, у Бачком Петровцу пре седамдесет година, 21. фебруара 1955, а тамо је и завршио свој кратак животни и стваралачки пут 28. фебруара 1995. године, тачно пре тридесет година. После завршене основне школе у свом родном месту, Михал Кираљ средњу уметничку школу завршава у Новом Саду, а Факултет примењених уметности, Одсек примењене графике у Београду 1979. године. Кратко време од 1979. до 1981. године ради као ликовни педагог у словачкој гимназији у свом родном месту Бачком Петровцу и иницира отварање и организује рад Галерије Блатно. После педагошког рада у Петровцу, прелази у Нови Сад и постаје технички уредник недељника на словачком језику Хлас људу. Са новина 1985. прелази на графичко и ликовно обликовање књига и часописа на словачком језику у издавачкој кући Обзор. Изузетну пажњу посвећује ликовном и графичком обликовању дечијег месечника Пиониери а касније Зорњичка, који у то време по оцени стручне јавности спада међу најлепше часописе за децу у бившој Југославији. На позив свог бившег професора Богдана Кршића 1992–1993. године се враћа на свој факултет у Београду као предавач на предмету Типографија. У Новом Саду, 1994. године долази на чело словачке издавачке кући ОбзорТворба, као њен директор, али се убрзо разболео и преминуо у четрдесетој години у свом родном месту Бачком Петровцу, 1995. године.

Његов кратак живот је био испуњен невероватно интензивним стваралачким радом. Осим тога што је поставио високе стандарде примењене графике и књижне ликовности у богатој култури словачке заједнице у Србији, у његовој ликовној заоставштини налазимо и бројне графичке листове и цртеже, које ћемо представити широј јавности у месту његовог школовања, у Београду, за који је био врло везан до краја живота.

Поставка сачињена од графичких листова, насталих крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година представља његов стваралачки пут од нове фигурације ка апстрактном, беспредметном ликовном изразу, којим доминира линија као основно средство изражавања. Његов рационалан приступ ликовном стваралаштву и истраживање ликовних вредности линије су још израженији у серији цртежа великог формата насталих 1983. и 1984. године.