Поводом обележавања 96. годишњице од смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса, положени су венци на споменик у Топчидерском парку и одата почаст великом добротвору српског народа.
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је државну церемонију, а у име Градске општине Чукарица венце су положиле председница Скупштине Лидија Јовановић и заменица председнице Скупштине Тијана Шурбатовић.
Церемонији, коју је организовао Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, присуствовали су и венце положили представници Владе Републике Србије, Министарства унутрашњих послова, делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници Амбасаде Швајцарске Конфедерације, Криминалистичко–полицијског универзитета, Града Београда, потомци и удружења посвећена неговању традиција ослободилачких ратова Србије, као и бројни грађани.
О животу и делима које је Рајс оставио иза себе говорили су државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, ректор Криминалистичко-полицијског универзитета Зоран Ђурђевић и полицијски аташе Амбасаде Швајцарске Рожер Флури.
Као и сваке године, поводом обележавања годишњице од смрти др Арчибалда Рајса, на Топчидерском гробљу одржан је помен и положено цвеће на спомен обележје.
Венац је положио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, а у име Градске општине Чукарица чланица Већа Јелена Милосављевић. Венце су положиле и делегације Криминалистичко-полицијског универзитета, Удружења потомака солунских ратника „Др Арчибалд Рајс“, Савеза потомака ратника 1912-1920. године, ОО СУБНОР Чукарица и других борачких удружења.
Родолф Арчибалд Рајс рођен је 1875. у немачкој покрајни Баден, а после основног и средњег образовања, одлази у Швајцарску, где стиче звање доктора хемије. На позив срспке владе дошао је у Србију у септембру 1914. године и као криминолог истраживао злочине над српским становништвом током Првог светског рата. Рајс је 1928. године написао политички тестамент „Чујте Срби“, који је уједно и документ о времену од 1918. до 1928. године. Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи "Шта сам видео и проживео у великим данима", а пре тога објавио је „Писма са српско-македонског фронта“. Преминуо је 8. августа 1929. године, а његово срце је, по његовој тестаментарној жељи, похрањено у капели на Кајмакчалану у Македонији.